Шум

Пође шум с горе јасенова,

Даде га шуми јела,

И букви буква, зови зова,

Прену се природа цела.

Бивоље стадо диже главу:

-Је ли то песма о моћи?

Шева чу химну небу плаву,

Буљина музику ноћи.

Јастреб се трже: ето лова!

И зец: зар ловац хити?

Звезда помисли: гле, ноћ с нова!

А гроб: о, да ли свити?

Сусрет

Једне се ноћи беше срела

На једној зрачној стази,

Душа у небо што се пела,

И ангел што на свет слази.

Ангел исприча причу сјајну

Шта су небески врти,

А душа целе земље тајну:

Магију љубави и смрти.

И осмехну се ангел потом

На царство вечних зрака;

Душа заплака за лепотом

Игре светлости и мрака.

Прича

О плоду збори цвет што падне,

И река о хуци плима;

О огњу сунца звезде хладне,

А сутон о свитањима.

Осмех за сласти бесконачне,

И крило за простор света;

О вачној срећи очи плачне;

Пад збори за тријумф лета.

И мир где зрње мрака ниче,

Да сав шум сфера таји...

Звезде што падну, то су приче

Да и смрт зна да сјаји.

-->