 |
UGOVARANJE SVADBE I SVADBENI
OBIČAJI
RUMUNA IZ GLOGONJA
Iz skoro svih prica mojih sagovornika može se zakljuciti
da je pitanje sklapanja braka, narocito ono vezano za izbor
bracnog druga, veoma kompleksno i u sebi je sadržavalo
brojne pretpostavke, a da se menjalo sa razvojem društva.
Razmatranje tog pitanja, narocito, vezano za prvu polovini prošlog
veka, bilo je u vecini slucajeva rezervisano za starije clanove
porodice, roditelje, dok danas, uglavnom mladi sami odlucuju
o izboru životnog saputnika.
U prilog ove tvrdnje govori cinjenica, da su u tom period .još
od najranijeg detinjstva deca vaspitavana i ucena da obavljaju
one poslove koji ih ocekuju po stupanju u bracnu zajednicu,
a danas je sticanje obrazovanja na prvom mestu.
DOGOVOR O SKLAPANJU BRAKA
Nekada je dogovoru o sklapanju braka i održavanju svadbe
prethodila prilicno duga procedura.
"Prica" zapocinje tako što je neko iz momkove
porodice, roditelji, ili sam momak zapazili "priliku"
i odlucivali da pošalju nekog da se raspita da li im
je devojka za udaju. Obicno ulogu na sebe preuzima neko od
rodjaka, koji odlazi u kucu devojke ili njenih rodjaka cak
i po nekoliko puta dok razgovor ne povedu na tu temu.
Ako zakljuci da oni imaju nameru da je udaju, a pogotovu ako
su radi da je daju za njihovog rodjaka o tome obaveštava
svoje rodjake, koji onda i odlaze na prosidbu.
Uvek se za ovakve razgovore biraju ljudi od poverenja, da
u slucaju da ne dodje do dogovora, ne bi o tome raspricali
po selu. Pošto je dobijen nacelni pristanak mladoženja,
sa roditeljima i obicno nekim od bližih rodjaka ide da
prosi devojku.
Dešavalo se da se buduci mladenci ponekad tom prilikom
prvi put vide, pogotovu ako prosci nisu iz sela. Najvažnija
stvar oko koje se trebalo u stvari dogovarati, mada je provodadžija
o tome vec sve saznao potanko, bila je miraz.
MIRAZ
Obicaj je bio da roditelji devojke bez obzira na imovno stanje
uz devojku daju.
Pod mirazom podrazumevao se nameštaj, mekane stvari,
šivaca mašina, dukati ako ih devojka ima i obavezno
obradiva zemlja koju ce cerki dati. Ako je postignut dogovor,
zakazuje se veridba i odreduje datum svadbe. Bilo je slucajeva
da se zbog miraza prekinu pregovori ili pak, ako se to desi
da mlada bez dozvole roditelja pobegne za momka, tom prilikom
ništa ne dobija za miraz, ali to traje samo dok se roditelji
ne odljute ili dok se ne rodi dete, pogotovu ako je jedinica.
Na veridbu sa roditeljima idu prvi i drugi kum, neko od bližih
rodjaka, ako se radi o imucnijim porodicama odlazilo se sa
muzikom pa je to licilo na svadbu.
Svekrva nosi jabuku u koju je zaboden metalni novac ili dukat,
to ostaje mladi, time je kao kupuju.
Nekada se nije nosilo ništa na poklon, dok se danas nose
razne stvari na poklon, a narocito zlato.
Svadbe su se obicno zakazivale u jesen i zimu, nikada za vreme
dok traje post, uvek su se održavale nedeljom. Trajale
su po nekoliko dana, a pripreme su zapocinjale još u
utorak ili sredu, tada su se okupljali rodjaci koji su spremali
kolace, klali stoku.
Obicaj je da se tom prilikom donose jaja i živina, na
poklon i kao pomoc domacinu.
Gosti su zvani na svadbu dan ranije, u subotu. Okupili bi
se mladji rodjaci kod mladoženje, i sa muzikom bi krenuli
da obilaze kuce rodjaka i pozivaju ih na svadbu. Tacno je
postojao redosled zvanja, prvo se odlazilo do groblja, kako
bi prvo svoje pretke pozvali na vesslje, nekada sa muzikom,
mada vecina njih kaže da obicno roditelji odu sami, pa
kada se vrate mladi krecu po selu, prvo kod kumova, a onda
redom kod bližih i daljih rodjaka.
Kada se završi sa zvanjem vec uvece krece veselje, nazovimo
ga "momacko vece".
Isto se to radi i sa mladine strane. Uvece bi se na kapijama
kod mlade i mladoženje postavljali venci od šimšira
i cveca.
POSLEDNJE PRIPREME
Mlada se uvece kupala i pripremala za sutrašnji dan, interesantan
je podatak sagovornice (Marija 73), da je od svojih starijih
cula da je nekad u subotu uvece svekrva dolazila da kupa mladu,
kako bi se uverila da ova nema neki skrivenu manu, nedostatak
ili bolest, za šta vecina ostalih sagovornika kaže
da im taj obicaj nije poznat.
SVADBA
Ujutro, na sam dan svadbe prvo se sa muzikom ide po kuma,
a potom posle dorucka odlazi po mladu.
Kad stignu ispred mladine kuce na kapiji ih docekuju obicno
konobari i postavljeno korito sa vodom i lancem preko, koje
mogu da predju samo ako ubace novac u vodu, u protivnom morace
ili da ugaze u nju ili da poljube neku stariju osobu koja
sedi pored korita na stolici, ili ih ne pustaju unutra.
Kad plate, ulaze i dever izvodi mladu pred kuma.
Radi zabave i šale cesto puta obuku nekog muškarca
kao mladu i prvo njega izvode, što izaziva opšti
smeh i veselje.
Pre nego što krenu na vencanje mlada bi se rukovala sa
svom rodbinom, od najstarijeg do najmladjeg i oni bi je tom
prilikom darivali novcem.
Svatovi bi odlazili do Opštine i Crkve i tamo bi se vencavali.
Ako je mladoženja iz drugog sela, vencanje se ipak održava
u njenom selu, jer kažu da nije dobro da mlada ide nevencana
preko atara.
Po izlasku sa vencanja, kum baca metalni novac, danas se cesto
zajedno s novcem bacaju bombone i potom se svi svatovi vracaju
mladinoj kuci, na rucak.
Nekada se za rucak spremao kupus sa ovcetinom i sitni kolaci,
a kasnije, pa i danas supa, rimflajš i pecenje, za dezert
sitni kolaci, danas torte.
Po povratku posle rucka izlazilo se ispred kuce da se igra.
Kada bi se igralo "Mladino kolo", kum bi poveo kolo
sa mladom pored sebe, svako ko bi se uhvatio da igra morao
je muzici da plati, muzicari bi išli od jednog do drugog
igraca kojima su, jednu ili više strofa posvecivali,
u zavisnosti ko koliko plati.
Predvece kad bi se svatovi spremali za polazak mladoženjinoj
kuci, muzika je svirala pesmu kojom se mlada opraštala
od roditelja, same reci pesme govore o tome.
Potom bi svatovi mladoženje odlazili odvodeci mladu.
Mladini gosti ostaju i nastavljaju veselje. Tada oni obicno
maskiraju nekog muškarca, od njega naprave mladu i šetaju
se sa njim govoreci i pokazujuci kako, kao eto i oni imaju
mladu.
DOLAZAK U NOVI DOM
Kad mlada stigne kod mladoženje u kucu, nju docekuje svekrva,
koja se ranije vratila i prostire platno ispred nje kako bi
po njemu ušla u kucu, ili pak uzima metlu u jednu ruku,
u drugu ogledalo i cešalj i cisti put ispred mlade dok
ona ulazi. Kad udju u kucu daje mladi hleb i šecer, uzima
platno i vezuje ih i dovodi do vrata, a onda držeci ih
za glave polako udara lagano o jednu i drugu stranu vrata i
govoreci: "Kucu da cuvate, domacini da budete, kako stoje
ova vrata tako i vi stabilni da budete, kako cute ova vrata
i vi da cutite, da se ne svadjate".
Po drugima svekrva vodi mladu do furune i držeci je za
glavu lagano tri puta prislanja njenu glavu o nju i govori "kao
što ova furuna stoji u kuci i ne pomera se, takva da budeš
i ti, iz ove kuce nigde da ne ideš".
Posle toga krece veselje do zore.
Kum rukovodi svadbom, njegova rec se sluša.
Konobari prave šale na njegov racun, pa mu za jelo na tanjir
prinose razne stvari.
Kako veselje traje celu noc, da se ne bi zaspalo izvode se razni
šaljivi rituali.
Skoro svi sagovornici kažu da je uobicajeno bilo da se
jedan muškarac napravi mrtav, pokriju ga belim caršavom,
ali mu pre toga stave šapurinu izmedju nogu.
I dok svi oko njega placu i kukaju on mrda onom šapurinom
imitirajuci polni organ.
Svi se slažu da u tom obicaju ima neke simbolike, ali ne
mogu da objasne zašto.
Kada prodje ponoc u kucu mladoženje dolaze izbrani mladini
gosti koji se nazivaju" drzari" i donose mladine licne
stvari koje je ona spremila za nošenje ili je nosila. Uobicajeno
je da se tu oni kratko zadržavaju, ali obavezno ostanu
da se malo provesele.
Tada se obavezno igrala igra pod nazivom " igra poljubaca".
Izvodi se tako što se igraci hvataju u kolo, jedan muškarac
uzima peškir i stavlja ga sebi oko vrata i krece po krugu
da traži saigraca, neku ženu ili devojku. Kad stigne
do izabranice prebacuje joj peškir oko vrata i povlaci
u sredinu kola, igraju dok muzika ne promeni ritam, kada se
to desi, oni staju, poljube se i on odlazi u kolo, a ona nastavlja
da bira saigraca i tako redom.
Ako ima puno igraca u kolu, po nekoliko parova istovremeno traži
saigrace.
Kasnije mladini gosti odlaze kuci. U ranim jutarnjim satima
kum odlazi kuci pracen svim svatovima.
DRUGI DAN SVADBE
Ponovo se išlo po kuma i nastavljano je sa veseljem.
Ponedeljak je i dan konobara. Obicaj je da se ujutru pije grejano
vino, konobari preuzimaju ulogu berbera i naredjuju svima da
moraju da sednu da se briju, za tu uslugu moraju i da plate.
Uzimaju ular od konja, stavljaju ga oko vrata, zatim uzimaju
deo zardjalog raonika i imitirajuci oštrenje brijaca krecu
sa brijanjem. Mnogi su duplo placali da ne bi sedali na stolicu,
od ovoga nisu bile izuzete ni žene.
Od prikupljenog novca kupovao se šecer i vino, a onda su
ga kuvali i pilo.
Jeadan od najvažnijih dogadaja toga dana je paljenje vatre
ispred kuce, a svekrva je prva morala da je preskoci. Time se
iskazuje radost svekrve, a po nekima je i teranje zlih duhova.
Ako nema vatre, nema ni veselja.
Centralni obred je cešljanje mlade.
Kuma, po nekima svekrva, u ponedeljak popodne, skida mladi sa
glave šlajer (venac ), cešlja je, uplice kosu u dve
kike, obmotava ih i ušiva za "konc" (okrugli
pleh koji drži kike) koji ce ona od tog trenutka uvek nositi.
Ova radnja simbolicki znaci da ona više nije devojka, nego
da je postala žena.
Utorak i sreda su dani kada prijatelji medjusobno razmenjuju
goste.
Nažalost, Rumuna u Glogonju ima sve manje, po zadnjem popisu
svega 156 i ovi obicaji se polako zaboravljaju.
J.T. student Etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu
|
 |
