У посети Краљевском двору Крунског савета и Монархистичких клубова - 30. март 2002.

Поштовани,

Са великом радошћу и надом Вам се обраћамо, желећи да нашим присуством на овој веб страни пронађете ствари које ће Вас засигурно заинтересовати о нашем раду.Нама, који смо опредељени монархисти, јасно је зашто је монархистичко државно уређење најстабилнији облик државе и које су предности живети у монархистичкој држави. Нажалост, већ јако дуго живимо у држави која има републикански облик државности. Наравно, република под Брозовим и Милошевићевим социјализмом није ништа друго до тоталитаризам, владавина мањине над већином и то застрашивањем и прогоном неистомишљеника. Срећом по нас и цео демократски свет, тој диктатури је коначно дошао крај. Демократске промене су се десиле 05.октобра 2000. године, када су коначно наша уверења о промени система и облика државе почела да имају смисла. После 56 година, нове власти су Њ.К.В.Престолонаследнику Александру II Карађорђевићу уручиле држављанство и пасош тадашње СРЈ, и он данас коначно живи у својој земљи, окружен својим народом. Тада и почињу формирања нестраначких и невладиних организација која за циљ имају промену квази републиканског система, у традиционални монархистички облик државног уређења. На територији Србије данас постоје 13 организација у градовима Бор, Чачак, Смедерево, Панчево, Г.Милановац, Сомбор, Књажевац, Неготин, Пожаревац, Сурдулица, Ниш, Пирот, Сремски Карловци. Све организације у својим Статутима и програмским начелима имају за циљ повратак традиционалном облику државног уређења, краљевини, са наследним Монархом из Династије Карађорђевић. Све ове организације су 22. јуна 2002. године потписале Кодекс, чиме је створена мрежа под именом Монархистичка иницијатива. Монархистичку иницијативу чине по два представника из сваке организације, који заседају једном месечно или по потреби и на тим заседањима конкретизују начин деловања у локалним срединама, а у сврху популаризације идеје о Монархији. Монархистичка иницијатива има за циљ промоцију идеје монархистичког државног уређења и едукацију становништва о предностима монархије над републиком. У нашој земљи је незаконитим Указом забрањен повратак Краљевске породице после II светског рата и на тај начин одузета су им сва права, од основних грађанских до права на имовину,а многи су људи свесни те неправде, побунивши се, завршавали у Брозовим казаматима, губили главу и нестајали без трага. Нажалост, људи су под таквим притиском и страхом од комунистичког терора морали да забораве на своју Краљевску породицу и да се прилагоде Брозовој републици. Све лажи које су тада лансиране од стране комуниста и данас лебде над целим народом. Још увек је јако усађена лаж као истина и управо је то разлог постојања организација које, преко медија, организовањем трибина, културних манифестација, едукативно утичу на становништво изношењем истине и предностима које монархија засигурно пружа. Такође, обзиром да је наш Монарх у својој земљи, утичемо на своје градоначелнике и председнике Општина да Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина буду гости у свим срединама у нашој земљи, обраћају се грађанима и сходно њиховом садашњем хуманитарном раду, помажу медицинске установе, избегличке кампове и све оне којима је помоћ неопходна. Свесни смо да је наш посао тежак и одговоран али смо исто тако спремни да истрајемо до Србије Монархије. О нашим активностима и раду су упознати чланови Крунског Већа, Крунског Савета Њ.К.В., као и сам Престолонаследник Александар II Карађорђевић. Представници Монархистичке иницијативе су били примљени у Краљевски двор од стране Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и ускоро очекујемо нов састанак са њим. Наравно, наши представници су увек и гости на Крсној слави и рођендану Њ.К.В. Када смо почињали спровођење идеје о монархистичкој Србији, били су то тешки и спори кораци. Данас, осећамо да су људи отворенији и спремнији да размишљају о теми монархије у Србији. Јако пуно младих људи се везује за идеју о промени оваквог државног уређења у монархистички облик схватајући, по узору на све данашње уставне парламентарне монархије, све предности и стабилност коју Монархија нуди. Међутим, испред нас стоји још много посла и рада да би коначно крунисали демократију, стабилност и Монархију у Србији.

Контакти за Монархистичку иницијативу:

Монархистичка иницијатива Србије

Друштво монархиста Београда,

Париске комуне 9, 11070 Нови Београд, контакт Гаврило Дошен, председник и председавајући Монархистичке Иницијативе

е-маил: gavrilo@verat.net

Покрет за повратак монархије Бор, контакт Весна Виденовић, секретар

е-маил: monarhoffice@ptt.yu

Монархистички клуб Смедерево, контакт Горан Прокић, координатор

телефон: 064/177-0949

е-маил: alfafrigosd@sezampro.yu

Удружење монархиста Сурдулице, контакт Драган Момчиловић, секретар

е-маил: imiki@ptt.yu

Историјско друштво, Монархистички клуб Сомбор, контакт Вељко Сузић, председник

е-маил: suzic@sombor.com

Удружење за обнову монархије Панчево, контакт прота Милован Глоговац, председник

е-маил: mglogovac@yahoo.com

Монархистички издавачки центар Г.Милановац, контакт Зоран Јовичић, председник

е-маил: vngm@eunet.yu

Монархистички клуб Ниш, контакт Небојша Прокић, председник

е-маил: royalist@eunet.yu

Удружење Срба монархиста Чачак, контакт Зоран Ристановић, председник

Телефон 032/52-953

Ројалистичка омладина Ср.Карловци, контакт Немања Станковић, председник

Тел. 064/1287-173

Удружење за Монархију Пирот, контакт Мирољуб Пејчић, председник

Тел.063/8832-113

Покрет за повратак монархије Књажевац (у оснивању), контакт Милан Ђокић

Тел. 019/743-649

Покрет за повратак монархије Неготин (у оснивању) контакт др.Боцокић

е-маил: bocokic@formanet.co.yu

Монархистички клуб Пожаревац (у оснивању) контакт Влада Пауновић

е-маил: ivmirkovic@ptt.yu

Пријем на Краљевском двору поводом 60-ог рођендана Њ.К.В. Александра II

16. VII 2005.

Шест разлога за Круну

-Прво: У току своје историје уназад једанаест векова Србија је била Монархија. Почев од Вишеславића, па Немањића , Србија је на свом челу имала Монарха у виду великог жупана, краља, цара, књаза и опет краља, што је и створило једну дуговечну традицију. Круну је Србија губила само у време турског ропства и комунистичке диктатуре.

-Друго: Србија је досегла врхунце европске уставности и демократије под монархијом. Монархијски устави из 1888. и 1903. спадају у најдемократскије уставе тог доба. Успостављањем Монархије Србија би обновила своју уставност, утрла пут оживљавању демократске традиције и сврстала себе у ред напредних парламентарних Монархија Европе.

-Треће: У условима погубног наслеђа комунистичког режима тј. уназађене политичке културе и традиције демократског живота, као и вишедеценијске антимонархистичке индоктринације, успостављање Уставне парламентарне Монархије је залог обнављања демократског политичког живота и демократских институција . Ограничена власт Монарха у духу и по правилима уставне парламентарне Монархије, неспорни високи ауторитет Монарха као симбола јединства и трајности државе леже у темељима ове залоге.

-Четврто: Успостављање уставне парламентарне монархије, као супротности тоталитарном комунистичком режиму значило би тренутни раскид са бившим комунистичким режимом и коначно затирање свих његових трагова у чему лежи услов за свеколико оздрављење друштва, у првом тренутку, моралном и духовном. Тиме би уједно са себе скинули бреме последњег комунистичког бастиона Европе.

-Пето: Успостављање уставне парламентарне Монархије би неминовно довело до враћања међународног угледа Србије које је она имала било као самостална држава , било у оквиру Краљевине СХС и Краљевине Југославије. Са оваквим уређењем Србија би повратила изгубљено пријатељство многих демократских земаља а пре свега европских монархија , што би отворило пут успешној привредној и свакој другој сарадњи.

-Шесто: Успостављање уставне парламентарне Монархије би значило и исправљање историјске неправде нанете Србији и српском народу чином нелегитимног укидања Монархије.

У условима насилне ликвидације политичких странака и противника, завођења једнопартијског система, спровођења полицијског терора и стаховоладе тзв. уставотворна скупштина проглашена после недемократских избора са “ћоравим кутијама” била је потпуно нелегитимна па је нелегитимно и укидање монархије и увођење републике 29. новембра 1945. ( који слависмо до прошле године ).

Исто тако је било не само нелегитимно већ и сасвим нелегално одузимање држављанства и конфискација имовине члановима династије Карађорђевић путем указа председништва президијума Народне скупштине ФНРЈ од 8 марта 1947 год. Тог дана су Срби дозволили да један несрбин, Кардељ, потпише акт којим се свих права лишава потомство Оца Србије. Да ствар буде гора тај акт је још увек саставни део правног поретка Србије.

Због свега наведеног ми не говоримо о увођењу , већ о васпостављању Монархије и то Уставне и парламентарне . Тако би Србија, после нешто више од пола века наставила свој и њеном бићу једино својствен државотворни живот а Круна би поново постала темељ српства и српске државе.

На крају , још само неколико речи о функционисању и односима у уставној парламентарној Монархији. Славни филозоф 18. века Монтескије , доноси велику демократску идеју која гласи:

“ Да се власт не би могла злоупотребити треба да се ствари тако уреде да једна власт кочи другу власт”, и та идеја је афирмисана управо у уставно парламентарним монархијама Европе.

Уставно парламентарна Монархија није и не може бити режим личне власти. У њој, по једној старој синтагми Краљ влада , али не управља - што значи да он највећи број својих овлашћења остварује из Устава и преко Владе. Краљ у уставној парламентарној Монархији представља гарант успостављених односа и брану евентуалним негативним ефектима смене власти у изборним циклусима. По природи ствари надстраначка личност, Краљ у механизму власти има улогу арбитра. Наравно, улога Монарха на политичкој позорници ипак није само симболична.

Постоји једна стара формулација која говори о три Монархова права:

-Краљ има право да зна

-Краљ има право да подстиче

-Краљ има право да опомиње

Један од највећих интелектуалаца које је Србија имала, Слободан Јовановић каже да је Монархова власт једна јавна служба, значи не част него терет, не доколица него позив, не повластица него служба.

Нормално је да у уставно парламентарној Монархији Краљ нема власт, као у апсолутистичкој, али има ауторитет друге врсте.

ЗАШТО МОНАРХИЈА?

Монархија је традиционална вредност нашег националног бића

Традиција нашег народа, од Симеона Немање као Оца Српске државе и Светог Саве Оца Српске цркве, је монархистичко државно уређење. Србија није била монархија само у време владавине Турака и од 1943. када је Указом забрањен повратак Краљевске породице Карађорђевића, тј. од 1945 .када је нелегитимним референдумом проглашена република.

На овим просторима живи се у републици од 1945. Настала је као плод победе оних снага које су водиле борбу за револуционарну промену односа у друштву. Републиканске снаге изашле су као победник над снагама оданим монархији захваљујући подршци коју су добиле од тадашњих великих сила, као последици њихових компромиса пред завршетак Другог светског рата.

Република је започела формално заступајући нове идеје али су оне врло брзо замењене монополом власти. Време је пролазило, привилегије управљачког слоја су расле, а уз то, наравно, и идејна и стварна репресија према неистомишљеницима.

Дефинитивна деструкција друштва наступа крајем осамдесетих година. Институције Републике стале су у одбрану “старог поретка”. У парламенту Републике са лакоћом су пролазили закони и одлуке које значе увођење фашизма. Водеће политичке снаге резолутно су одбијале идеју о уласку у Европску заједницу. Определиле су се за самоизолацију и рат.

За нашу тему битно је истаћи да се све то дешавало у републиканском друштвеном уређењу. Наводно, република би морала бити најдемократскији облик друштвеног уређења. Теорију на страну, у искуству републике је чињеница да је сопствене грађане прогонила, на организован начин одводила у смрт и организовала ратишта у суседним земљама, односно у, тада, својој "јужној покрајини".

Дакле, све што је пропало, с разлогом је и морало да пропадне.

Данас живимо на развалинама републике. Старо је уништено а ново није ни сагледано ни изграђено. Да је то тачно поуздан сведок је чињеница да су пропали покушаји да се изабере председник Републике. Наше уређење би се могло звати в.д. република. Стога би се могло рећи да Србија сада има принуду, али и привилегију да бира хоће ли републику или парламентарну монархију?

Краљ је гарант националног интереса и залаже се за пуну демократију и поштовање људских права

После Другог светског рата и слома Краљевине Југославије, Србија се нашла на удару новоуспостављеног тоталитарног комунистичког режима који је више од пола века разједао и уништавао све велике историјске тековине и духовне вредности Србије и српског народа.Србија је у том режиму изгубила своју државност, своју демократску традицију, а српски народ је изгубио своју националну целовитост. Касније, посткумунистички режим није зауставио катаклизму српског народа и свих грађана Србије.Шта више, он их је довео до руба политичке безперспективности и економске беде, бацио грађане у бесмислене међунационалне ратове, да би, на крају, довео земљу у сукоб са читавом међународном заједницом.

Неприкосновени темељи монархистичке државе, са монахом као гарантом, били би слобода, једнакост, правда, владавина права, политички плурализам и воља народа. Такви темељи су чврсто јемство за широку и у демократском свету прихваћену и признату скалу права и слобода човека и грађанина, без обзира на националне,верске и све друге разлике, и за поштовање достојанства човека.

Краљ је нестраначка личност И поштује изборну вољу грађана

Васпостављање монархије у Србији би значило не само повратак њеној вековној традицији, већ и сигурност функционисања и остваривања демократског политичког режима и уставног уређења.Монарх је,као симбол јединства српског народа и свих њених равноправних грађана,надстраначка личност и неоспорни високи ауторитет, на основу и у оквиру Устава. Такође је арбитар и помиритељ у читавом политичком процесу. Монарх поштује изборну вољу грађана слободно изражену на демократским изборима и никада се не ставља као заступник било које политичке опције.

Краљ обезбеђује мирну смену власти

Слободно изражена народна воља путем референдума, народне иницијативе и других облика непосредне демократије,а преко својих изабраних представника у скупштини, уз деловање политичких странака које учествују у стварању и изражавају вољу народа, монарх прихвата као неприкосновену. Дакле, парламент представља изборну вољу грађана Србије, ма која политичка опција има већину. У таквом парламентарном уређењу, монарх је гарант мирне смене политичких странака на власти и брана негативним ефектима ове смене у изборном циклусу. Из претходног, ауторитарног режима имамо искуство да се иза наводно изражене воље народа крила лична ауторитарна власт под којом су, и неприкосновени гаранти државности и националног интереса, војска и полиција, били у служби само једне политичке опције.

Краљевина подразумева стабилност државног уређења

Могућност да Србија, на демократски начин, одабере парламентарну монархију као облик стабилног уређења, представља изазов за тотални раскид са прошлошћу у којој су се грађани навикли да држава може да чини злочине у име својих држављана. Парламентарна монархија пружа шансу да се нашој земљи врати част и углед. Ко би био веродостојан представник Србије: страначки кандидат који постаје председник Републике или личност која представља све грађане Србије и има обавезу према њима а не према политичким странкама? У време републике њени врховни представници живели су и управљали земљом из монархове резиденције, из Белог двора на Дедињу. О таквој пракси нису одлучивали грађани на референдуму. Поново Србија тражи сопствени идентитет да би могла да живи у складу са собом и да сарађује са другима

Постојање монарха знаци постојање једног константног државног уређења, и раскид са тоталитарним системима какве имамо у прошлости. Судбина нације се, у монархији не заснива на четворогодишњој вољи једног човека и његовог механизма ниподиштавања својих политичких неистомишљеника. Монарх, као гарант сигурности се мења на природан начин. И после смрти монарха, сасвим је известан нови монарх који ступа на престо са свим својим обавезама као и његов претходник, и има функцију наставка и континуитета свих активности које воде земљу и народ напред.

Пример владавине уставне монархије, које функционишу као напредан и демократски систем владавине,видимо у скоро половини земаља Европске уније ( Белгија, Данска, Холандија, Луксембург, Шпанија, Шведска, Велика Британија) као и ван ње( Јапан, Норвешка, Канада, Аустралија и Нови Зеланд).

Краљевина подразумева сигурност улагања капитала

Из искуства претходних аутократских режима појава “нестанка” државних средстава је била готово уобичајена пракса. Ако уз то, додамо, и пљачку сопственог народа тако што су мистично настале банке исто тако мистично обећавале осиромашеном грађанину бољи стандард депоновањем својим средстава и убирањем камате од истих, онда је јасна слика српског грађанина у време владања посткомунистичког резима. Како је пропадала држава, тако су и банке, привреда, а то је био најбољи начин осиромашења сваког грађана. На основу вештачки створене инфлације, богатили су се појединци, и то углавном људи из власти и њихови сарадници. Сажаљиви људи из дијаспоре, гледајући како матица пропада, јако пуно средстава је слала као помоћ својим сународницима. Нешто од тога, углавном санитетски материјал и апарати који су долазили јесу коришћени као хуманитарна помоћ, а део у не малој количини новца је углавном завршавао на приватним рачунима, или за политичке кампање и власти али и дела опозиције. Данас смо, за узврат, добили неповерење и од саме дијаспоре за било коју врсту улагања – оправдано.

Данашњем инвеститору у привреду наше земље треба сигурност и гаранција. Монарх је гарант политичке стабилности, а самим тим и улагачима капитала да ће успешно остварити свој интерес.Дакле, када нема политичких потреса и воље новоизабраног председника републике да се финансије и токови одвијају по страначким интересима, онда ће бити сасвим извесна гаранција сваког појединца или компаније за улагање у нашу земљу, на обостран интерес.

Краљевина обезбеђује сигурност и монарх је гарант да судбина српског народа и свих њених грађана не зависи од воље једног човека

Присталице републике тврде да је то најдемократскији облик друштвеног уређења. Али република у каквој ми живимо је показала управо супротно. Полицијска земља створена ради заштите једног поретка, једног човека – вође,оглушавала се о сва људска права и све што из њих проистиче. Опомене међународне заједнице нису биле довољно гласне за наше политичаре. Воља једног естаблишмента је разорила земљу, невини су губили животе, били обесправљени и без дома. Све те несреће задесиле су нас под изговором “одбране националних интереса”, од стране управо оних који су деценијама истицали своју борбу против национализма. Сада плаћамо, нажалост, сви, самовољу једне партије која је себи дала за право да располаже нашим судбинама и животима. Свој опстанак су оправдавали наводном израженом вољом народа. Могуће је да ће историја показати да је идеји републике задат завршни ударац чињеницом да је било могуће убити премијера Владе Србије.Човек који је послао диктатора у Хаг, убијен је као премијер Владе Србије.

Према томе, истински парламентарни систем, био би у стању да оствари и обезбеди оно што представља суштину поделе власти –равнотежа, односно сарадња власти и њихова узајамна зависност.

Монарх, као врховна личност – шеф државе располаже само властима које су му поверене Уставом и законима донетим на основу Устава и на тај начин поштује Устав и законе, слободе и права човека , јединство српског народа и свих грађана, независност и територијални интегритет државе.

ГДЕ ЈЕ ЗЛАТО?

ЈУГОСЛОВЕНСКА ДЕЛЕГАЦИЈА У САВЕТОДАВНОМ ВЕЋУ ЗА ИТАЛИЈУ ОБАВЕШТАВА О ИЗВОРИМА КОЈИ ГОВОРЕ О ПЉАЧКИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ЗЛАТА ОД СТРАНЕ ИТАЛИЈАНСКЕ ВОЈСКЕ 1941. У ХЕРЦЕГ-НОВОМ

Повереништву за вањске послове

СТРОГО ПОВЕРЉИВО

Београд

ЗЛАТО НАРОДНЕ БАНКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Јучер поподне примио сам преко Штаба Базе и Бари следећу депешу од В.Ш.:

« За Смодлаку.Имамо тврђе доказе да је италијанска војска 21.04.1941. у Херцег-Новом запленила 40 сандука злата, власништво Народне Банке Југославије, укупно 3200 кг.злата, што у шипкама што у кованом новцу.Ово злато су послали камионом у Тирану, а одатле у Италију. Код тога су деловали: Ппуковник карабињера Барбара,командант места у Херцег-Новом; поручник Рисси,из 11 батаљона карабињера и интендантски пуковник Аљцељто Генова од трупа ФФ.АА.из Тиране. Тражите и у Сав.комисије да ови официри буду саслушани да кажу коме је предато ово злато и да даље истражите.»

Данас сам упутио тражење Главном комесару Савезничке комисије Контра-адмиралу Стоне-у да буду преслушана горе наведена три официра.

Прилажем вербалне ноте на енглеском језику и превод на наш језик.

Саопћит ћу вам даље новости у вези овог предмета.

Смрт фашизму- слобода народу

(Мајор Слован Смодлака ) с.р.

(Оргинал:Архив Савезног министарства за унутрашње послове, досије - Документација о југословенском злату)

Превод

НОТЕ ВЕРБАЛЕ

Заменик делегата Југославије у Саветодавном већу за Италију упућује свој поздрав Главном комесару Савезничке комисије, те му је част да по инструкцијама и у име своје Владе изјави следеће:

Југославенске Власти поседују доказе из поузданих извора о томе да је талијанска војска 21.априла 1941. у Херцегновом запленила четрдесет сандука злата, власништво Југославенске Народне банке;речена количина износила је укупно трихиљаде и две стотине килограма што у шипкама што у кованом новцу.Злато је послано прво у Тирану, а одатле у Италију.

Ово је извршено деловањем:

Барбара,потпуковника ЦЦ.РР., Команданта места у Херцегновом
Рисси, поручника 11. батаљона ЦЦ.РР. и
Аницелито Генова, Интендантског потпуковника од трупа ФФ.АА. из Тиране

Доследно томе, умољава се да ови официри буду саслушани о околности коме је било предато речено злато.

Рим, 28.фебруара 1945.

Rear Admiral Ellery W. Stone

Главни комесар Савезничке комисије

(Оргинал: Архив Савезног министарства унутрашњих послова,досије-Документација о југословенском злату)

ИЗВЕШТАЈ О ПОКРЕТНОЈ ИМОВИНИ КРАЉЕВСКЕ ПОРОДИЦЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ

КОЈА ЈЕ БИЛА УПАКОВАНА У 17 САНДУКА, ОДВЕЗЕНА НА ОПЛЕНАЦ, ЊЕНОЈ ЗАПЛЕНИ ОД СТРАНЕ НЕМАЦА И НЕСТАНКУ ЈЕДНОГ САНДУКА

УПРАВА КРАЉЕВСКИХ ДОБАРА

БР. 91, 16. ЈУЛА 1945.Г.

БЕОГРАД

Народна банка демократске федеративне Југославије

Београд

За време окупације, априла месеца 1941.године, из Управе двора евакуисано је златно и сребрно посуђе и друге скупоцене ствари од злата, сребра и драгог камења.

17 сандука дошло је до Опленца и Немци су запленили свих 17 сандука а 16 сандука, уколико је било сребрног и златног посуђа, вратили су Белом Двору и тамо је остало и уведено у инвентар.

17-ти сандук, у коме су биле разне драгоцености од велике вредности, није враћен Белом Двору.

Ја сам у оно доба за овим 17-им трагао и сазнао сам, да се исти налази у Народној скупштини, где су онда биле канцеларије војног заповедника Србије. Кад су Немци сазнали да се трага за овим сандуком, предали су га Народној Банци на чување, пошто су претходно утврдили записнички његову садржину.

Успео сам, да од службеника Народне Банке сазнам, да се овај сандук одиста налази у магацину главног трезора Народне банке.

Пошто је садржина овог сандука лична својина Краљева и чланова Краљевског Дома, ја сам као управник Краљевских добара, решењем Краљевских намесника У .Бр.10 од 25,маја о.г. овлашћен, да сву приватну имовину Краљеву, како покретну тако и непокретну прикупим и чувам, то ми је част замолити Народну банку, да изволи садржину овога сандука,који се налази у депозиту, пребацити на име Управе Краљевских добара, тако, да ова Управа може са поменутим предметима располагати.

Народна банка добила је од Државне управе народних добара налог Бр.1692 од 12,јуна о.г.да све вредносне папире, новац, злато и друге вредности, које припадају Краљу Петру Другом и Његовој браћи ,Томиславу и Андреји као и Њиховој Мајци Краљици Марији, може предати на управу и чување Јовану Павловићу, управнику Краљевих добара.

Смрт Фашизму – слобода народу

Прилог: садржина сандука онако,како је утврђено од стране немачке власти, а која се дословце слаже са податцима, које има ова Управа, а који је списак начињен, када су ствари у сандук спаковане.

Управник

Краљевских добара

Јован Д. Павловић, с.р.

(Оргинал: Архив Народне банке Југославије, досије – Имовина Краљевске породице Карађорђевић)

СТАРЕШИНА МАНАСТИРА ОСТРОГ

архимандриту г. ЛЕОНТИЈУ МИТРОВИЋУ

МАНАСТИР ОСТРОГ

По наређењу Краљевих Намесника под чијим надзором ова управа упућује чиновника Управе Краљевих добара Милосављевић Милана, да му изволите предати све државне ствари као и ствари _________ Управе Двора, у колико их има а које су Вам предате делом на чување , делом пак силом прилика капитулације месеца априла 1941 год.

У случају да неке од поверних Вам ствари не би били у стању да вратите , изволите известити ову Управу у продужењу овог акта , из којих разлога нист могли учинити , као и о томе на који су начин те ствари нестале.

УПРАВНИК

Краљевих добара

Јов. Д. павловић

Управи краљевих добара

На основу предљег захтева подносим следећи извештај:

Одмах по одласку Њ. В. Краља из манастира ОСТРОГ , на Цвети 1941 год. пристигла је и колона дворских аутомобила са канцеларијама и пртљагом , која се евкуисала из Београда. Тога дана позвао ме је к себи Маршал Двора Ђуро Вукотић, да примим државне ствари , које су дотеране аутом из Никшића . Оне су садржале:

- 10 сандука злата

- 15 врећа новчаница (новчанице су биле у хиљадама у вредности 375 000 000 динара)

Ове ствари сам примио са налогом да их сместим у магацим манастирски. сандуци су били оковани и пломбирани, а вреће повезане и пломбиране.

Истог дана или сутрадан ( на саћам се тачно ) пристигао је један официр са војницима ( не знам како му је име ) , дотеравши натоварено у аутомобилу:

- 14 колета , које сандука , које кофера дворских ствари, међу њима 1 гвоздену касицу и 1 уметничку слику на платну , од Рафаела, увијену у ролну.

Ове ствари су ми предате од стране пом. официра са налогом да их сместим у манастирски магацин, пошто другог места није било . Сандуци и кофери били су закључани и није ми речено шта има у њима, помислим да је ту било златних предмета. О предњем су знали ађутанти Њ. В. Краља , пуковници Јефтић и Томић.

Око 15 априла по објављеној капитулацији наше војске , колана свих дворских аутомобила са целокупним људством напустила је ОСТРОГ и отпутовала натраг за Никшић и даље.

Видевши такво стање наше државе, размишљао сам како да сакрије бар нешто од поменутог блага , како не би пало непријатељу у руке, пошто манастирски магацин је на првом месту, на удару напријетеља и у томе решио сам , да нешто закопам у земљу.

Баш на 2-3 дана , пред долазак Немаца у Манастир, успео сам да закопам на __________местима:

6 сандука злата државног
2 кожна кофера
гвоздену касицу , од дворских ствари.

Један од поменутих кофера, морао се отворити, јер није могао да стане где је требало да се закопа, већ сам ствари у њему онако као су биле упаковане у кофер, сложио и укопао у земљу.Том приликом видео сам да је ту било:

2 златне ташне општине софијске из Бугарске,

шољице за кафу са златним постољима ,

чајник , такође златан

огрлица Њ. В. Краљице од _______

Том закопавању био је присутан Проф. сарајевске Богословије Андреја Копривица, који се тог момента затекао у Манастиру.

по свршеном закопавању поменутих ствари , на 2-3 дана касније, а то је било 26 априла , дошли су и Немци ( Гестапо ) , на аутомобилима , које је довео мајор Милан __________ , ранији ордонанас официр Њ. В. Краља ( који је тог момента био у капуту са официрским панталонама ).

Ја поменутог мајора не познајем, већ су га препознали заостали дворски шофери у манастиру (ђуровић). Мене су Немци одмах одвојили , истерали напоље и под стажом чували (пошто сам им пре тога морао отворити све манстрске просторије, као и магацин), док су они извшили генерални претрес у оба манастира.

Из магацина су одмах извукли:

4 сандука државног злата
15 врећа са новчаницама
11 сандука дворских ствари ( са сликом од Рафаела ),

потоварили на њихове аутомобиле и поред осталих манастирских ставари које су биле за њих. Истога дана су отпутовали, потеравши собом и заостале дворске аутомобиле ( међу њима 2 краљева и 1 краљичин). Собом су повели Њ. Св. Патријарха са Његовим шефом кабинета и потписаног.

Других 6 сандука златног дрзавног новца , ________ кожних кофера и касицу- штоје припадало двору __________ Немци нису пронашли( пошто је то било закопано) , и тако је то остало и даље , по одласку њиховом и потписаног из Манастира.

2 . 08. пр. године. тј. г. 1944- а тада сам ноћу био враћен у манастир , дошао је мени са Четницима Павле Ђуришић , четнички војвода, и затражио под претњом казне смрти да му се преда сандук са златним новцем. Под таквим околностима , ја сам му показао место где је био укопан један сандук и он је то са својим људима раскопао и сандук са новцем однео. Он је то извршио а за то време су његови четници водили борбу са партизанима.

21. 04 . ове године дошао је мени, као члан државне комисије, са овлашћењем од стране маршала Федеративне Југославије Бр. Службено од 26 . 03. 1045 год. Капетан Милан Стојковић , са задатком : «Да записнички утврди шта је остало од златног новца државне народне банке «, који је остављен у манастиру априла 1941 год. ( он је био и на другим местима у истом циљу).

Ја сам поменутом капетану казао шта је остало , али записнички нисам са њим ништа утврдио , већ сам написао писмо председнику Владе Маршалу Титу о скривеним сандуцимаса новцем и у истом писму молио , да се по могућности вађење ових сандука не врши , ради народа, да се не би криво схватило, и то писмо предао капетану Стојковићу да лично преда Маршалу.

Одмах по одласку капетана Стојковића , известио сам Проф. Копривицу – бивши пред. среског одбора у Никшићу, а сада помоћ. Министра просвете на Цетињу , о доласку капетана Стојковића и открићу закопаног блага. Копривица је о предњем известио начелника Озне , Врковића , на Цетињу , који је одмах следећег дана дошао са њим у манастир , са војницима на аутомобилима , пристни откопавању заосталих сандука и одневши при том:

5 сандука држ. злата
2 кофера ствари и гвоздену касицу, што је припадало Двору.

Као што се из целог овог извештаја види , од тражених ствари ништа није могло бити сачувано , мада сам све учинио колико је највише било могуће , да спасем бар нешто, чиме сам се изложио личној одговорности пред непријатељем, са опасношћу и по сам живот свој.

26 јуна 1945 год.

Манастир Острог

Старешина Манастира

Архимандрит,

Леонтије Митровић

Управа Краљевих добара

бр. 61

09. 07. 1945

Београд

Да је ова копија верна оригиналу , тврди:

Управник Краљевих добара

Јоб. Д. Павловић

Пишите нам