REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE
UVOD:
Vaginalna sluzokoža i cervikalni deo materice (deo koji se nalazi u vagini), predstavjaju po svojoj gradi barijeru za prodor mikroorganizama iz spoljne sredine i vagine koja nije sterilna u gornje partije genitalnog trakta koji je sterilan. Funkcionisanje te barijere je jako bitno za ocuvanje reproduktivnog zdravlja, odnosno za cuvanje materice, jajnika i jajovoda intaktnim, spremnim za trenutak kada se žena odlucuje za radanje. Bracni sterilitet (nemogucnost zaceca) dramaticno je porastao u poslednjim decenijama dvadesetog veka. Razliciti faktori uticu na takvo stanje:
• rano stupanje u seksualne odnose (prvi odnos pre 15 godine sada je uobicajena pojava u razvijenom svetu)
• promiskuitet (cesta promena seksualnih partnera)
• nedovoljna informisanost i zaštita od polnih bolesti
• nasilno prekidanje neželjenih trudnoca i neinformisanost o zaštiti od neželjene trudnoce
• odlaganje trudnoce i radanja za kasnije godine (posle tridesete)
O svakoj od ovih tacaka treba dobro razmisliti i informisati se pre stupanja u polni život. Da li ste Vi to ucinili? Jeste li odgovorni prema svome reproduktivnom zdravlju i zdravlju svoga partnera? Jedna od karakteristika zrele licnosti je i odgovornost za svoje postupke. Jeste li sigurni da ste ODGOVORNI ?
Kada je vreme za prve seksualne odnose? Pitanje svih pitanja. Da li je razlog za prvi polni odnos ljubav ili radoznalost? Naravno pravi odgovor na ovo svako mora sam sebi da donese. Pravi odgovor za svakoga je razlicit i licna istina. Ali budite sigurni da ne stupate u polni život pre nego što ste sebi postavili ovo pitanje. DA LI SAM SPREMAN ZA POLNE ODNOSE I DA PRIHVATIM ODGOVORNOST ZA POSLEDICE? I pre svega KOJE SU POSLEDICE ?
Promena seksualnih partnera je u vreme “seksualne revolucije” šezdesetih godina bila vrlo popularna. Popularisanje takvog ponašanja i skidanja barijera predstavljalo je neku vrstu pobune protiv tadašnjih tabua i konzervativnih stega društva. Danas se ponovo populariše vernost i ljubav, kao odnos izmedu dve osobe koji donosi i neka druga zadovoljstva osim fizickih. Pravljenje izbora – vernost ili promiskuitet – je pravo svake zrele licnosti, ali pre tog izbora vredno je razmisliti o svim pobrojanim rizicima.
Polno prenosive bolesti
Polno prenosive bolesti (PPB) su infekcije koje se mogu preneti u toku seksulanog odnosa (genitalnih, oralno-genitalnih, analno-genitalnih...). Stari naziv polne bolesti je izbacen iz upotrebe jer infekcije koje se prenose na ovaj nacin u velikom broju slucajeva ne zahvataju samo polne organe vec i udaljene organe i deluju sistemski. Vecina PPB je izleciva i to uglavnom bez posledica. Veoma je važno ukoliko dode do pojave znakova infekcije lecenje poceti na vreme. Kasno lecenje može dovesti do težih komplikacija.
Tabela 2 – podela PPB prema uzrocniku
Gljivicne |
Bakterijske |
Intracelularni paraziti |
Virusne |
• Kandidijaza (Candida albicans) |
• Sifilis (Treponema pallidum) • Gonoreja (Neiseria Gonorrhoea) • Trihomonijaza (Trichomonas vaginalis) • BV (Bakterijske vaginoze) |
• Chlamidia trachomatis • Micoplasma • Ureoplasma |
• Herpes genitalis • Humani papilloma virus - HPV • cervikalna • neoplasma • Condylomi • Hepatitis B • Citomegalo virus - CMV • HIV |
Gljivicne infekcije
Gljivica candida albicans najcešci je izazivac vaginoze (upale vaginalne sluzokože) kao i balanitisa (upale glansa i prepucijuma). Ova gljivica je inace normalni stanovnik vaginalne sluzokože gde se ponaša kao saprofit, ali u nekim uslovima promene kiselosti vagine i lošeg imuniteta može da pocne da se množi i dovode do karakterisiticnih simptoma: svrab, peckanje, crvenilo spoljnih genitalija, otežano mokrenje i obilni beli grudvasti sekret kiselkastog mirisa. Prenosi se na partnera nezašticenim odnosom. Leci se lokalnom upotrebom vaginaleta (za devojke) i masti (za muškarce).
Bakterijske infekcije
Sifilis predstavlja najcešcu polnu bolest devetnaestog veka. Tada smrtonosna, danas se leci antibioticima pa su epidemije vrlo retke. Izaziva ga Treponema pallidum, mikroorganizam koji se u prvoj fazi bolesti zadržava na spoljnim genitalijama dovodeci do stvaranja okruglog bolnog ulkusa (cira) na glansu ili na vulvi koji ne zarasta, dovodeci do reakcije okolnih limfnih žlezdi. U drugoj fazi rasejavanja po organizmu stvara generalizovanu ospu, visoku teperaturu, drhtavicu i stanje opšte iscrpljenosti. Ako se ni tada ne prepozna prelazi u trecu fazu teških oštecenja nervnog i vezivnog tkiva.
Gonoreja (kapavac, triper) je dosta cesta polna bolest koju izaziva Neiseria Gonorrheae. Bakterija najpre deluje lokalno, dovodi do upale uretre muškarca sa bolom, pecenjem, otežanim mokrenjem i gnojnim iscedkom iz zapaljenog glansa. Kod devojaka dovodi do upale grlica materice, najcešce asimptomatski, ali se u drugoj fazi bolesti ukoliko se ne leci proširuje na jajovode i okolno tkivo stvarajuci velike priraslice i dovodeci do steriliteta. Lece se obavezno oba partnera.
Trihomonijaza je PPB koju izaziva parazit Trichomonas vaginalis. Dovodi do upale vagine i uretre devojaka, pojacanog zelenog, penušavog sekreta karakteristicnog mirisa i velikih tegoba u smislu pecenja, bolova, otežanog mokrenja i bolnih odnosa. Lece se oba partnera produženom lokalnom i opštom terapijom.
BV (bakterijska vaginoza ), najcešca bolest polno aktivnih devojaka izazvana mešanom bakterijskom florom sa tegobama u smislu pojacanog sekreta neprijatnog mirisa, otoka, crvenila i svraba spoljnih genitalija. Lece se oba partnera lokalnom terapijom.
Mikroorganizmi izmedu bakterija i virusa (intracelularni paraziti)
Chlamidia trachomatis je najcešci izazivac bolesti iz grupe hlamidijalnih infekcija. Po svojim osobinama izmedu virusa i bakterija (za razmnožavanje joj je neophodan domacin: celija koju iskoristi a zatim razori), ovaj mikroorganizam je najcešci patološki supstrat medu polno aktivnim devojkama (po nekim istraživanjima i do 50 %). Dovodi do upale grlica materice i uretritisa kod muškaraca. U pocetku bolesti nespecificni simptomi pojacanog sekreta i tupih bolova u maloj karlici, zavara i pacijenta i terapeuta. U drugoj fazi bolesti proširuje se na unutrašnje genitalije dovodeci do steriliteta. Otkriva se specificnim testovima, a lecenje je dugotrajno i izuzetno teško s obzirom da se mora postici jako visoka doza antibiotika (mikroorganizam se nalazi u celijama) i da se mora pokriti najmanje dva ciklusa u toku razmnožavanja Chlamidiae. Lece se oba partnera.
Micoplasma
Ureoplasma
Virusima izazvane polne bolesti
HSV2 Herpes simplex 2 virus (genitalni herpes) Virus se prenosi polnim putem sa zaraženog partnera izazivajuci burni primarni afekt: temperatura, drhtavica, karakteristicne promene na spoljnim genitalijama sa reakcijom okolnih žlezdi, pa se nastanjuje u domacinu eruptirajuci pri svakom padu imuniteta sa promenama slicnim onima na usni, smeštenim na prelazu sa kože na sluzokožu (prepucijum ili vulva). U toku trudnoce može dovesti do teških oštecenja ploda do mrtvorodenosti
HPV Humani papiloma virus Više od 50 tipova HPV dele se na onkogene (high risk) i neonkogene (low risk). Ovi prvi ukoliko se ne lece i ne registruju na vreme u odredenom vremenskom periodu mogu dovesti do karcinoma grlica materice – najcešceg karcinoma kod žena posle karcinoma dojke. Neonkogeni tipovi najcešce se predstavljaju u formi polnih bradavica oko anusa, na perineumu, vagini i grlicu. Lecenje je hirurško – uklanjanje obolelog tkiva termokauterom, krioterapijom ili laserski.
CMV Citomegalo virus
HBV Hepatitis B prenosi se polnim putem ili inokulacijom (zaražena krv, igla…). Dovodi do oštecenja jetre koja mogu progredirati i do maligniteta. Lecenje je imunološko.
HIV Virusna infekcija o kojoj ste dobili dovoljno informacija u predhodnim predavanjima.
