Тихомир Левајац: Јопет суданија

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА

Садржај
Предговор

На основу члана 19, става 2 Стутута Трабуњала издана је тајна потерница да се све Приче, које сва-какве приче међу босанским Србима причају, које свакојаке приче међу боснијен Серпс шире, ухвате, притворе и затворе, а онда Међународном суду у Ваг изруче, како би им човечанство судило.

А похватати толике Приче није лако, пошто су Приче бестелесне.

Ипак, после дужег времена тајна полиција је успела да од око милион и три стотине хиљада Прича међу босанским Србима ухвати деветнаест, и да их у блиндиране контејнере упакују, те специјалном летилицом у Ваг депортују, а онда у деветнаест, од могућих двадесет и четири ћелије, у вашком предграђу Шишмишгинену, у затвор за ратне злочинце, затворе.

У истражном поступку са Причама је поступано по закону, односно онако како је Стутутом Трабуњала прописано.

А прописано је, ради унапређења правног система у свету, да истражни поступак и подизање оптужнице води само један човек, један једини, и то ујак Јато-патка. Такође је прописано да се испитивање врши на једном од пет хиљада језика колико је у Уједињеним на-цијама регистровано, а суђење ће, ради увида светске јавности, бити снимано на аудио или видео тракама.

Како Приче нису хтеле да их ико пред Међународним судом од међународног права брани, већ да се саме, својим причама, бране, Суд је по службеној дужности морао браниоца да одреди.

Иако Причама бранилац није требао, ипак је то ду-шебрижништво Суда, код Прича, углед Суда, подигло.

После дугог већања одлучено је да се неко из Босне, поносне, са терена, неко ко најбоље тамошње прилике познаје, ко познаје сву сложеност противречних чињеница, ко познаје све наслеђе које је лудило векова оставило, нађе и у Међународни суд доведе.

Да се по могућности нађе неко ко није национално опредељен, ко није ни Србин ни Хрват ни Бошњак, ко је, једноставно речено, неутралан, односно непристрастан.

А наћи такву личност у подељеној Босни је тако рећи немогуће.

Међутим, како је Вашки трабуњал свемогућ, и тај проблем је решен.

Избор је пао на медведа, на једног босанског међеда, који најбоље познаје културно и верско залеђе своје природне средине.

Хитно је негде у околици Бугојна, у брдима планине Копривнице, у милини и дивљини, у шумама где су светски криволовци са домаћином криволова међеде убијали, ухваћен један медвед који је криволов преживео, један редак медвед, један медвед капиталац, и у Ваг доведен, да оптуженима правну помоћ пружа.

А онда када је како Стутут предвиђа истражни по-ступак спроведен, заказано је суђење. Зато што је толико Прича одједном оптужено, судиће, мимо обичаја, веће састављено од свих једанаест судија Трабуњала.

Баш онако како се један крајишки песник, у једној својој песми, у надахнућу, у надахнућу као у екстази, лично, одразио.

А њих је било, а њиха је било, десет на једнога!

Пре него што је суђење почело, пре него што је главни претрес почео, тужилац је нашао за сходно да окупљеним новинарима да до знања, због прича које се по светским клокоарима тако злобно расипају, да су он, и његове колеге, да је Вашки трабуњал, потпуно неовисан!

Ово суђење, изричито је нагласио, није суђење једном народу! Не! Ово суђење није политичко суђење! Не! Ово суђење није суђење српском народу, мада Вашки трабуњал располаже са око хиљаду и триста педесет хиљада видео-касета, са око десет хиљада докумената који имају око милион и двеста седамдесет и три хиљаде и двеста четрдесет девет страница текста, што се односи на милион и триста хиљада Срба који су се налазили у око пет милиона различитих места, односно били умешани, у овом рату, у око петнаест милиона различитих догађаја! Нека ове бројке присутне не заведу, ово није процес једном народу! Ноу, мада је, а то је читавом свету јасно, сваки Србин крив док се не докаже да је невин!

Тужилац је тада, када је окупљеним новинарима говорио, а говорио је једанаест сати, педесет осам минута и педесет девет секунди, тврдио да је ово индивидуално суђење, да је ово суђење по имену и презимену, и то онима који су планирали, подстрекивали, наређивали, помагали или вршили разне злочине у рату који човечанство није запамтило.

Исти тај дан, тужилац је замолио присутне новинаре, да они, а нарочито дописнике Ски-је-не-на и Скај-згуза, пошто читав свет зна да су те куће нај-објективније у извештавању, јаве свету шта је он свету поручио. Да би се избегле свакојаке инсинуације, он моли да они свету јаве да не постоји колективна кривица, ни као правна ни као морална категорија, мада су све оптужене Приче српског порекла.

Да не дуљи, а дуљио је једанаест сати, педесет осам минута и педесет девет секунди, ово није политичко суђење!

Приче су оптужене зато што су за садржај и пред-мет својих прича узеле рат а да за то нису имале одобрење међународне заједнице.

И што су тај рат приказивале онако како су га оне виделе, а не како га Међународни суд види.

И што су после тога ишле по народу и те приче причале, и тако себе ставиле у службу доктрине стварања Велике Србије.

То је, господо, злочин против међународне заједнице, то је злочин који је с предумишљајем чињен, и не може остати некажњен!

Зато оптужене морају пред Међународнијем судом правде да одговарају.

Као пример осталом делу света.

Амин!